Put do posla preko političkih stranaka je, čini se, najkraći put za mlade ljude, i na to skreću pažnju čak i lideri političkih stranaka. Činjenica da se o tome ipak više govori u redovima opozicije donekle se može posmatrati i kao deo političke borbe. Teško je stoga ustanoviti koliko je to realan fenomen, a koliko deo političkog folklora.

Državna služba- uglavnom preko stranaka

U odnosu na ranija istraživanja, percepcija mladih o njihovim šansama za dobijanje posla je svakako dodatno opterećena i uticajem ekonomske krize, kaže za Dojče vele Đorđe Vuković iz CeSID-a. Kada se realni efekti krize spoje sa utiskom da iza svega stoji politika, onda situacija izgleda dosta loše. Međutim, Vuković upozorava da se na osnovu toga ne mogu izvlačiti jednostavni zaključci.

„Nije sama sigurnost ulaska u neku stranku i sigurnost dobijanja posla. Malo su tu stvari pojednostavljene, i one se ne odigravaju tako u praksi. Ali, za to što jesu takozvani državni poslovi, stvari verovatno tako funkcionišu. Jer, to jeste boljka negde svih tranzicionih društava, koja polako iz tog nekog totalitarnog sistema prelaze u partokratiju, da bi tek kasnije došla do demokratije“, kaže Vuković.

Dosadilo im čekanje na bolje

Mladi s druge strane i dalje imaju jak utisak da je politika preplavila sve sfere života, i da nema profesionalnog napretka bez članstva u političkim strankama. Upravo zbog toga oni nemaju baš previše optimizma što se tiče nalaženja posla nakon završetka školovanja:

„Ne znam, ako se poboljša stanje u zemlji, onda svakako ima nade za nas mlade. A ako se to ne desi, onda svakako inostranstvo.“

„Realno gledano slabo, a ne vidim šta će se promeniti za nekih pet ili 10 godina, u pozitivnom smislu. Znači, imate samo politiku, koja i ne ide u pravom smeru, i uopšte imate haos u državi na svim nivoima. Tako da ne možete da očekujete i da kažete: evo, nadam se - biće bolje. Mogli smo da pričamo pre nekog vremena ’nadamo se - biće bolje’, ali to na žalost nikako da dođe.“

„U principu gledam da završim ove osnovne studije, pa onda master, a onda ću tražiti posao. Nešto čak razmišljam da otvorim neku svoju privatnu firmu, jer nisam zadovoljan svojim statusom u državi. Ili možda čak razmišljam da odem na master u inostranstvo, pa da nakon toga tamo i ostanem i nađem posao.“

Kada bi bili stavljeni pred dilemu: članstvo u stranci i posao, ili odlazak u inostranstvu, mladi u Beogradu čini se da nemaju dileme:

„Jednostavno ne želim da budem član bilo koje stranke. Ni sa jednom nisam istomišljenik, tako da je u svakom slučaju bolje inostranstvo nego da ostanem ovde, i da mi neko upravlja šta ću ja da razmišljam, i šta bi trebalo da radim.“

„Znate šta, ne bih da idem odavde zato što sam nešto besan, nego iz prostog razloga što je to za mene nešto novo. Znači, da jednostavno sebi i svojoj porodici sutra obezbedim nešto bolje.“

Diploma ipak nešto znači?

Studenti beogradskih fakulteta misle da će im fakultetska diploma ipak obezbediti posao. Po njihovom mišljenju, za karijeru preko političkih stranaka se uglavnom odlučuju ljudi nešto nižeg obrazovanja, i tako pokušavaju da kompenzuju nedostatak visokog obrazovanja. Đorđe Vuković iz CeSID-a smatra da u tom zapažanju ima istine.

„Sposobni i obrazovani mladi ljudi, pre ili kasnije nađu nekakav tip zaposlenja, koji njima omogućava da zadovolje svoje životne ambicije. Ono što jeste problem su upravo kadrovi koji nemaju tako vrhunske kvalifikacije, ili nemaju to što se zove poželjne kvalifikacije. U takvoj situaciji vi jednostavno tražite sebi uhlebljenje, i to je nešto što je za mene normalno. Samo što mi onda u društvu imamo negativne efekte u smislu da, pre ili kasnije, oni postaju ključni politički odlučioci, a nemaju kvalifikacije ni da budu članovi stranaka, a kamoli da igraju ključne političke uloge“, kaže Vuković.

Problem političkog uticaja na ekonomiju će postojati sve dok se ne izmeni sama struktura privrede u Srbiji, ističe Đorđe Vuković. Mi i dalje imamo jako veliki deo države u privredi i javnim preduzećima, i partijska podobnost pri zapošljavanju će postojati sve dok se taj upliv države znatno ne smanji, ocenjuje Vuković.

• Dodaj Novi
• Pretraga

Komentari (1)

• 2010-08-26 00:56:10 | Anonimus
  „Sposobni i obrazovani mladi ljudi, pre ili kasnije nađu nekakav tip zaposlenja, koji njima omogućava da zadovolje svoje životne ambicije." Pa, bilo bi divno da je tako. Nije, cak ni ako se pod "kasnije" podrazumeva nekoliko godina. Ili mozda jeste, ako se pod "nekakav tip zaposlenja" podrazumeva sankerisanje, fizikalisanje i izrada anketa, koje rade ljudi sa fakultetom. A nisu zato obrazovani. A o "zadovoljenju zivotnih ambicija" tek necu da govorim. Jer, posebno kada govorimo o mladima, oni prve godine svog zaposlenja provode kao poslusnici nadredjenih, radeci po vise od 8, pa i od 10 sati, a cesto kao volonteri ili za mali novac. A odnos prema starijima? Nepozeljni, vec od 40. godine. Pogledajte malo i unutrasnjost, mada cak ni u Beogradu nije (vise) sve ruzicasto-daleko od toga. A sto se tice upliva drzave-mnogo je gori upliv stranaka, jer je sveobuhvatniji. Znamo da se desetine poslova medju privatnim firmama, a posebno sa bilo cime sto nije privatno, zakljucuju na osnovu stranacke pripadnosti. Neverovatno je da se stranke nadju u poslu gde niko normalan ne bi ocekivao da imaju neku korist od toga. To jos vise vazi za zaposljavanje. Tako je poslodavac siguran da ce radnik cutati o svemu o cemu ne treba da prica, jer ne zeli da sebi potkopa mesto..

Dodaj komentar

Your Contact Details:

Ime:

Email: bez obaveštenjasa obaveštenjem

Komentar:

Naslov:

Message:

Security

Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Joomla components by Compojoom