Uvod: Disfunkcionalne porodice su one porodice koje nisu u stanju da zadovolje osnovne potrebe svojih članova, a pre svega dece. Bazične funkcije porodice su da pruži emocionalnu i materijalnu sigurnost svojim članovima. Što se tiče dece, to je pružanje osećanja pripadnosti, sigurnosti, zaštićenosti, topline, ali i brige o obrazovanju, vaspitanju, zdravlju, stanovanju materijalnoj siguranosti. Drugim rečima zadovoljenje specifičnih razvojnih potreba dece. Ovaj projekat se bavi pre svega ugoroženom decom iz ovih porodica. Projekat se takodje, bavi i decom iz siromašnih romskih porodica koje su same po sebi marginalizovane u našem društvu.

Karakteristike ciljne grupe: Pored uobičajenih razvojnih kriza koje su tipične za period adolescencije (burne biološke promene, psihološka traganja i samoispitivanja, ulazak u svet odraslih...), zajednički imenitelj ovih adolscenata je da žive u rizičnim porodičnim uslovima po njihov pravilan razvoj. Mnoga od ove dece vec pokazuju znake neprilagodjenog ponašanja kao što su neadekvatan otpor svetu starijih, izbegavanje škole, skitničenje, delinkventno ponašanje. Takodje, neka od ove dece pokazuju i pocetne probleme na planu zdravlja (psiho-somatski poremećaji). U poslednje vreme svedoci smo i vršnjačkogkog nasilja (pogotovo ekstremnih navijačkih grupa).

Mogućnosti institucionalnog tremana ovih adolescenata: Rad sa ovom grupom dece u okviru institucija sistema je bitno ograničen samim ograničenjima institucija. Pored dijagnostike problema institucije rad moraju da svedu na individualni tretman ove dece i njihovih porodica i medjusobno upućivanje porodica izmedju sebe. Po rešenju aktuelnog problema institucije nisu u mogućnosti da adekvatno sprovedu dalje praćenje funkcionisanja adolescenta u porodici i sredini i time preventivno deluju na nastajanje novih.

Cilj projekta: Projekat delimično popunjava prazninu u radu sa ovim adolescentima i to metodama rada koje nisu uključene u okviru institucionalnog rada (centra za socijalni rad, doma zdravlja, škole...). Cilj projekta je bolje funkcionisanje adolescenata u porodici i široj socijalnoj sredini, kao i predupredjenje psiho-somatskih oboljenja, a kroz razvijanje konstruktivnih načina reakcija na frustracije, prihvatanje sociopoželjnih normi i obrazaca ponašanja, doprinos pravilnom razvoju celokupne ličnosti adolescenata.

Metod rada: Metod rada socio-terapijskog kluba je rad u manjim grupama. Polazi se od saznanja o važnosti grupe vršnjaka za adolescente koji dobar deo svojih potreba zadovoljavaju kroz grupu i sa grupom. Teme koje se obradjuju, kao i načini su uskladjeni sa specifičnim potrebama adolescentskog uzrasta. U okviru ovog generalnog metoda rada primenjuju su sledeće tehnike: - održavanje strukturisanih grupnih psiholoških radionica jednom nedeljno u trajanju od sat i po - organizovane posete kulturnim, zabavnim dogadjajima i grupne analize sadržaja (dva puta mesečno) - organizovanje manjih predavanja i diskusija iz odredjenih za adolescenciju značajnih tema (narkomanije, alkoholizma, maloletničke delinkvencije, ekologije, sporta...) - analize znacajnih umetnickih (knjizevnih, likovnih, muzičkih) dela u grupi - po potrebi uključivanje pojedinih adolescenata u neke od procedura institucionalnih sistema (centra za socijalni rad, doma zdravlja...) - održavanje zajedničkih roditeljskih sastanaka (roditelji, adolescenti, stručni radnici) na kojima bi se razmatrali aktuelni problemi (jednom mesečno) - metoda medijacije u sukobima izmedju samih adolescenata

Projektni tim: Projektni tim sačinjavaju administrativno-tehničko lice, psiholog i socijalni radnik.

Dosadašnja iskustva: Socio-terapisjki klub je sa većim ili manjim prekidima radio od 2003.godine. Ovakav način rada se pokazao kao primeren ovoj populaciji i dao je velike rezultate: redovnost u školi, bolji školski uspeh, prestanak činjenja krivičnih dela. Najveći problem u radu kluba su bili prekidi u radu izazvani finansijskim problemima, a imperativ je rad kluba tokom cele godine.